ЂУРЂЕВДАН, СЛАВА МАНАСТИРА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ KOД БЕРАНА 

ЂУРЂЕВДАН, СЛАВА МАНАСТИРА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ KOД БЕРАНА 

Српска православна црква и њени вјерници данас 6.маја 2020.године славе Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску вјеру. Према народним обичајима, Ђурђевдан је празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усјеве. Црква на овај дан обиљежава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године. Георгије је већ у двадесетој години доспио до чина трибуна, у служби цара Диоклецијана. У то вријеме цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за вјеру. Свети Георгије се на иконама представља у војводском одијелу, на коњу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега, стоји једна жена у господском одијелу (вероватно царица Александра). Аждаја на икони представља многобожачку силу која је „прождирала“ бројне невине хришћане. Свети Георгије ју је, по вјеровању, побиједио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац „незнабоштву“. Под побједом коју је Свети Георгије однео над аждајом, вјероватно се мисли на заустављање прогона хришћана који је спроводио цар Константин.

Ђурђевдан – храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови

Поводом празника Светог великомученика и побједоносца Георгија, који је слава катедралног манастира Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђеви Ступови, јуче је служено празнично бденије са петохљебницом.

Том приликом, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије упутио је своју архипастирску поуку. Бесједећи о Светом Георгију, Владика је указао на Светитељеву спремност и смјелост да својим животом и крвљу посвједочи име Господње.

„То није било лако, али онима који су били пуни вјере, пуни Духа Светог, силе Духа Светог, мудрости и храбрости Божје, за њих је то велики изазов да из љубави према Христу, посвједоче своју вјеру. Као што је Христос пострадао за нас, за сваког од нас појединачно, тако је и Свети Георгије зажелио да пострада за Њега. То је љубав Божанска, силна и непобједива, зато је он назван великомучеником, што је посвједочио своју вјеру и што су многи због његовог страдања и вјере, повјеровали у Христа“, рекао је Преосвећени Епископ, преноси епархија.ме

Која је права вјера, види се, по ријечима Владике Јоаникија, нарочито кад дођу овакви испити, као што је било мучеништво Светог Георгија.

„И како Бог награђује своје угоднике кроз сва времена, од Његовог страдања до дана данашњег, слави Га цијела Црква Божја и како вријеме одмиче спомен праведника је све свјетлији и све опширнији. Ова света обитељ прославља Светог великомученика Георгија као свог заштитника више од осам вјекова. Као што је Свети Георгије прво био ратник цара земаљског, а послије Цара небеског, потврдио своју храброст и тада и послије, тако је и овај манастир, на неки начин, велики ратник. Војевао је за вјеру, чувао вјеру православну кроз сва времена, много страдао, па његова историја личи на житије и страдање Светог великомученика Георгија“, навео је владика Јоаникије.

Бројна страдања манастира Ђурђеви Ступови свједоче оштећења и гареж, који се задржао по његовим фрескама.

„То су знаци страдања овог манастира, али, упркос томе што је страдао и нарочито због тога, он је, можемо рећи, био свједок, стално и увијек, вјере праве, истините, светог православља, до данас. Ове године прослављамо Светог Георгија у посебним приликама због епидемије због чега смо наше прославе смањили“.

„Свети великомученик Георгије је помоћник и заштитник цијеле Цркве Божје, свих православних вјерника. Он као побједоносац, увијек, на бијелом коњу долази и побјеђује свако зло. Не слика се случајно како на бијелом коњу убија аждају, одгони свако зло и искушење од Цркве Божје и насађује у нашим душама вјеру, мир, доброту, љубав и радост. Нека свима овај празник донесе радост, Свети Георгије нека свима буде на помоћи“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Ђурђеви ступови је манастир који представља најзначајнији културно-историјски споменик нашег краја. Основао га је 1213. године жупан Стефан Првослав, син великог жупана Тихомира и синовац Стефана Немање.